Ако имате лаптоп са 802.11г, најисплативији начин надоградње на 802.11н је додавање УСБ донглеа. Незгодно је, али остаје једини начин да се повећа брзина на старијој машини. Ако вам се мора ископчати из утичнице сваки пут када спакујете рачунар, можда ћете желети да размотрите Д-Линк Вирелесс-Н Нано УСБ адаптер ДВА-131, који је за разлику од свог имена невероватно мали.
То је, у ствари, најмањи бежични УСБ адаптер на који смо икад наишли и невероватно се може похвалити процијењеном сировом пропусношћу до 300Мбит / с. Са овако ограниченом површином има места само за једну ПИФА антену (Планар Инвертед Ф Антенна), тако да нисмо очекивали велике ствари.
На наше изненађење, Нано је наступио прилично добро. Упоредили смо Нано са интегрисаним Интел 4965 чипсетом у нашем тестном лаптопу (Леново Кс300), временски одређујући пренос колекције малих и великих датотека са сервера повезаног на наш усмереник Тренднет ТЕВ-633ГР са листе А-Листед путем Гигабит Етхернет-а, на дотични лаптоп.
Изблиза, Нано се показао сјајно, постигавши укупан просек од 72Мбит / сец на удаљености од 2м, у поређењу са 68Мбит / сец за интегрисани чипсет. Удаљавање од 5м са неколико зидова на начин на који тешко да је уопште утицало на брзину, са просечно измерених 70Мбит / сец, у поређењу са 64Мбитс / сец за Интел чип.
Али, кад смо почели да се крећемо даље, снага сигнала је драматично опала до те мере да је Нано једва успео да одржи корисни сигнал (био је испод 1Мбит / с) на 40м од рутера. Интегрисани чипсет, на истој локацији, у просеку је износио 27Мбит / с.
Они који живе у великим кућама или са баштенским канцеларијама, можда би тада желели потражити негде другде, али за становнике равних и терасастих кућа ово је озбиљно примамљив мали производ. А има и прихватљиве цене.
